My Return to Work in Donbass

Graham W Phillips

Graham and dadI’ve spent the last 2 months in London, and had a truly wonderful time in this city in which I lived and worked for 10 years. I’ve spent time with family (that’s my dad, btw), friends, been to Wembley – twice, been around London, watched a lot of favourite shows Come Dine with Me, Dinner Date, Grand Designs, and more.

For some time, I have been ready, and preparing to return to work in Donbass, where, from August 2014 to February 2015 I spent a continuous 6 1/2 months, before my return to London in March.

To this end, I applied for a visa for the Russian federation. My plan is to be in Moscow on May 9th, to commemorate, photograph and film, Victory Day there, and then Graham at workproceed directly to Donbass, and Donetsk – my helmet, bulletproof jacket, and working equipment are there, and I’ll immediately return to work.

I’ll be travelling by my car, a Rover 75, full of humanitarian aid for Donbass donated in London. I’ve driven to Ukraine, and through Ukraine 3 times before. However, this time, as above, I’ll be driving through Russia to my destination of Donbass. I was deported from Ukraine twice in 2014, for no reason other than reporting news inconvenient to the Kiev government. I was banned from Ukraine for three years, in July of 2014, for the same reason.

I don’t consider this ban valid – I was given neither official documentation, nor any kind of ‘black mark’ in my passport. The reasons given by the Kiev authorities for my ban changed several times – they were consistent only in all being nonsense.

However, I am aware of the current situation in Ukraine. A lawless state where Oles Buzinaperceived opposition figures are hunted and killed, most recently, anti-war journalist Oles Buzina (pictured). There is no question that, given the degree of sentiment against me in Ukraine due to my reporting events in Donbass not agreeable to the Kiev government, any trip into Ukraine would be a suicide mission.

Yet I don’t agree in letting the Kiev government tactics of repression, tantamount to state terrorism, win. I’m committed to working in Donbass. No other western correspondent has reported there either earlier, or longer, than myself. I’m very excited Graham at work1about returning to work there next week!

Despite what the pro-Euromaidan/Ukraine side would perpetuate, my relationship with the Russian state, consulate, is that of a normal British citizen with the Russian state. I apply for a visa, with the relevant documentation, passport photos, and hope that application is approved, as this one has been. My experiences of the Russian embassy and consulate have always been positive – professional, efficient, however there is no ‘special treatment’. I submit the same documentation as anyone else, pay the same visa fee.

True to say, some in the Russian consulate know me, and on a personal level have been friendly to me, and supportive of my work in bringing the truth out of Donbass. They are simply nice people. Of course I’ve been vilified by a Ukraine which has seen Graham Londonmy work do much to shatter their falsehoods and lies which support, and purport, the Ukrainian position. And I’ve been appreciated in a Russia (one of many nice things sent to me from Russia, left) which has seen in me an independent western correspondent who has reported the truth, in a world of western correspondents who long since sacrificed that concept that to blanket attack Russia, either to further their career, or serve their state.

I am not really bothered about the relentless attacks on me by ‘pro-Ukraine’ supporters. And I’m very grateful for the support, kindness, from Russian people, people across the Graham Donbassworld in fact. However neither animosity nor affinity give me any affiliation. I’m a completely objective, neutral correspondent.

In my last time in Donbass, I was most often referred to as a ‘war correspondent’, but do not read in my return any indication that I will be returning in that capacity. I would be much happier to be a ‘peace’ correspondent.

So, I get back to work as a correspondent. On top of this, I am delighted to have over £3400 raised at my Donbass event in London, more from online fundraising and the Support Donbass shop, and still more to help a shelling victim, amputee, Lilya.

I absolutely believe in the capacity of a journalist both to report, and to do good. I’ll be P1230109reporting news in Donbass, and distributing, filming distribution of, the humanitarian aid so generously given by so many to help the civilians of Donbass.

Before leaving, early morning on May 7th, I’ll be doing something I consider enormously important – voting in the UK election. I love the United Kingdom, and I urge all who can to vote, have their say in the future of our great nation.

Then, Moscow on May 9th, Victory Day, something I’m hugely looking forward to – as well as getting back to work in Donbass!

So, that’s that, and we crack on!

Exclusive Mikael Skillt Interview #AskMikaelSkillt

Swede Mikael Skillt, a senior member of Ukraine’s notorious Azov battalion, first came to my attention in July of last year, in a rare BBC article covering extremism on the Ukrainian side, extracts here –

Mikael Skillt 1 The appearance of far-right activists, both foreign and home-grown, among the Ukrainian volunteers fighting in east Ukraine is causing unease….

As to his political views, Mr Skillt prefers to call himself a nationalist, but in fact his views are typical of a neo-Nazi….

Mr Skillt believes races should not mix. He says the Jews are not white and should not mix with white people. His next project is to go fight for Syrian President Bashar al-Assad because he believes Mr Assad is standing up to “international Zionism”.

He came to my attention on Twitter last August, as I re-entered Donbass to continue reporting, after my 2nd deportation from Ukraine. Our first ‘conversation’ came in November, and consisted of a thinly-veiled wish for my death, from Mikael – and a robust reply from mine –

Fullscreen capture 29042015 201256.bmpHowever, that was then. In my capacity as a ‘controversial’, correspondent, I receive a volume of death threats and general abuse from ‘pro-Ukrainians’ which would at least provide part-time employment for a PA, if chose to respond to them. This reached a peak after my shrapnel wound in November of 2014. However, Mikael did not add to this, and by December 10th, we had our first ‘polite‘ exchange.

Fullscreen capture 29042015 211415.bmp

Since then, we have had dozens of interactions on Twitter. Despite a mutual disagreement with each other, on the ‘issues’, our interactions have been characterised Mikael Skilltby a civility hardly associated with Twitter and dialogue between those holding such differing views. Leaving his political views, affiliations, and actions out of the equation, my experience of Mikael Skillt is an intelligent man, capable of politeness, charm even.

No question that Mikael Skillt is a man of extreme interest, and I’ve yet to see an interview with the 38-year old from Sundsvall, on the Swedish coast, which answers the questions I’d like to ask him.

More to the point, the questions you no doubt would like to ask him. And now you can. Mikael has agreed to an interactive Twitter interview this Sunday. All the questions, with answers, will be published here on the Truth Speaker. Here’s what you need to do, to get involved –

SkilltTime: Sunday 16:00 GMT – May 3rd, 2015

Duration: One hour

Twitter Format: Your Question Here? @MikaelSkillt @GrahamWP_UK #AskMikaelSkillt

Language: English

Rules: Mikael has said he won’t respond to one-liners calling him a ‘nazi’ or so. I would ask that you do ask questions, rather than abuse. We have one hour here with a man who clearly has a lot to say, let’s use it constructively!

Mikael has also said he won’t ask questions which impact on military intelligence. However, I say that you can ask absolutely anything which interests you – it’s Mikael’s choice if he chooses not to answer.

That’s all – see you Sunday, let’s make it a good one! Graham

10 raisons pourquoi l’Ukraine est morte

Graham Phillips

UkraineflagAussi dur et triste que cela puisse paraître pour ceux qui aiment l’Ukraine, y compris moi-même qui y ai vécu pendant deux ans avant la guerre, c’était le pays que j’adorais, mais après l’EuroMaidan l’Ukraine est morte. Et voilà pourquoi  –

1 – S’il n’y a pas de loi, ce n’est plus un pays, c’est un état échoué – la vague récente des attentats contre ceux qui sont perçus comme ‘anti-régime’ en Ukraine accompagnée par l’échec bouleversant de l’investigation et le soutien officiel des responsables des attentats, c’ est un témoignage de ce que la police ukrainienne cède au group terroriste Pravy Sektor. Et ce n’est que le début d’une longue liste. Il n’y aucune loi en Ukraine du post- EuroMaidan.

2 – S’il n’y a pas de démocratie, ce n’est plus un pays. C’est un état bananier. Le 22 février 2014 l’EuroMaidan a expulsé non seulement le président démocratiquement élu mais aussi le gouvernement démocratiquement élu. Ils ont attendu trois mois avant de
tenir des éléctions présidentielles et 8 mois avant les élections parlementaires. Vers ce dmitryyaroshtemps, déjà trop tard, les éléments extremistes sont sortis hors de contrôle électoral   la partie néonazie Svoboda malgré le fait de recevoir moins de 5% de votes lors des élections parlementaires, est présente dans le parlement ukrainien et envoie régulièrement des guerriers sur les lignes de combat.

Le leader du group terroriste néonazi Pravy Sektor Dmitry Yarosh, à droite, qui a reçu moins de 1% lors des présidentielles et qui est sur la liste Interpol de recherche, aujourd’hui il est conseiller officiel des forces armées ukrainiennes.

3 – Il n’y aura jamais de paix en Ukraine. Maintenant il y a l’histoire et le futur de la violente révolution. Le Maidan a créé le précédent, il a imposé son président par la voie d’une violente révolution. Même si le Maidan était composé de différentes fractions
dont une grande partie ne soutenait pas le président. Au fait, le bataillon néonazi Nazi Azov1ukrainien Azov (à droite) a souvent exprimé son intention d’organiser un ‘nouveau Maidan’ et le désir de ‘déplacer les combats de Donbass à Kiev’.

Même Moscow Times, généralement pro-Kiev, a écrit à propos de la probabilité d’un nouveau Maidan.

Le Maidan a établi les conditions de la démolition institutionalisée de la démocratie en Ukraine : quelques milliers d’extremistes et la foule facilement manipulée par des slogans patriotiques peuvent dans le centre de Kiev renverser tout gouvernement qu’iles veulent. Le président ukrainien Poroshenko le sait et fait tout son possible pour calmer les radicaux. Toute personne objective sait que quoi qu’il en soit, il n’y aura pas de paix dans l’Ukraine de post-EuroMaidan.

Crimea4 – La Crimée, autrefois le territoire d’or du pays, qui a tenu le référendum pour sortir de l’Ukraine, ne retournera jamais à l’Ukraine, même la chancellière allemande Angela Merkel l’a admis dans sa récente déclaration de ‘nous ne l’oublierons jamais’ (mais nous ne ferons rien pour l’empêcher).

Une fois le pays perd une partie de son territoire, ce n’est plus le même pays.

5 – Les Républiques populaires de Donetsk et du Lougansk ne reviendront jamais. Les forces armées ukrainiennes n’y ont pas pu s’emparer d’aucun territoire à partir du mois de juillet 2014, elles ne faisaient que perdre le territoire. Les forces des RPD et RPL possèdent des lignes de défense consolidées, et s’il y a un quelconque Fullscreen capture 18042015 231746.bmpmouvement, cela ne servira qu’à prendre encore plus du territoire de Donbass – à présent les Republiques ont sous leur contrôle 1/3 de la région qui autrefois produisait 80% du volume total du charbon en Ukraine mais d’où les RPD et RPL n’approvisionnent plus l’Ukraine. Et la production industrielle dans le reste de l’ancien centre industriel de Donbass est presque totalement paralysée.

Les RPD et RPL ont tenu un référundum et les élections pour sortir de l’Ukraine. La majorité de ceux qui habitent dans la partie de Donbass occupée par l’Ukraine ont voté en faveur de la sécession. Et dans l’entre-temps ceux partout en Ukraine deviennent moins préoccupés par l’idée de ‘reprendre’ le territoire des RPD et RPL et plus hésitant quant à l’Ukraine même à cause du 6. –

6 – Vie normale est quasiment impossible en Ukraine. L’inflation en Ukraine est de 272%, le coût dehryvnia est 40% moins de ce qu’il était avant. L’inflation est montée en

Fullscreen capture 19042015 102426.bmpflèche, les salaires ont effondré, le business partout dans le pays a fermé. Bref, les gens en Ukraine n’ont plus d’argent : les ventes d’automobiles ont chuté de 67% par rapport à l’année précédente, la production automobile a chuté de 96%, 46 banques ont déclaré faillite l’année dernière.

Quant à la source d’agacement éternel en Ukraine, la corruption,  elle est devenue à tel point exacerbante que le Maidan s’est posé comme un des objetifs principaux de Ukrainel’extirper, et maintenant elle est encore pire qu’auparavant.

Et en ce qui concerne les soldats ukrainiens tués dans les combats dans le Donbass, les sources estimaient leur nombre à plus de 20 000 l’août dernier. J’ai vu des dizaines de corps des soldats ukrainiens. Combien d’entre eux ont été identifiés ? Moins d’un quart. Partout en Ukraine on voit la pauvreté, l’hyperinflation, le chômage, les proches qui sont partis ou qui ont été mobilisés pour combattre dans le Donbass, qui sont disparus pour toujours et dont le destin ne sera jamais connu.

7 – La dette de l’Ukraine est de plus de $80 millardset va bientôt atteindre $100 millards, c’est-à-dire 100% de PIB qui ne cesse pas de plonger. Le récent programme de sauvetage du FMI accepté de $17,5 millards ne fera qu’effleurer la

Ukraine businesssurface. L’économie de l’Ukraine a diminué de  7.5% en 2014, selon les calculs les plus modérés. Les estimations pour cette année varient de 6% à plus de 20%. Les gouvernements européens s’engagent à fournir leur soutien et entre-temps le business européen se retire en masse, des centaines ont déjà quitté le marché ukranien, plus de 600 d’entreprises allemandes opérant en Ukraine effectuent un audit sur le retrait du marché.

Le commerce avec le pays qui était de loin le principal partenaire de l’Ukraine en termes de l’export et de l’import, la Russie, a été bien évidemment décimé, l’économie de l’Ukraine a été sinistrée et continue sa voie vers l’abîme.

8 – La signification de ‘Ukraine’ a changé, consultez simplement Google de l’Ukraine à commencer par 2011, 2012 et puis 2015 –

Fullscreen capture 18042015 224657.bmp

Fullscreen capture 18042015 224636.bmp

Fullscreen capture 18042015 224612.bmp

l’Ukraine est maintenant associée avec le sang, la mort et la guerre. C’est le sang qui est associé avec le drapeau ukrainien du allant des tirs de l’armée à Odessa et Marioupol jusqu’aux constants bombardements des quartiers civils du Donbass. La perception, l’identité et la définition même de “l’Ukraine” ont changé pour toujours.

9 – Il n’y a personne qui puisse rendre l’Ukraine unie de nouveau. Il n’y pas de figure politique qui puisse unifier l’ancien pays. Personne élu ou imposé par Kiev ne pourrait jamais gagner le soutien des régions qui ont rempu avec l’Ukraine du fait même d’être

Ukrainelié à Kiev. Aucune figure politique ne serait jamais élue dans ces régions détachées sur la ‘plateforme de l’Ukraine unie’.

Il n’y a tout simplement personne qui puisse  de nouveau unifier l’Ukraine.

10 – Il y aura ‘une Ukraine’, quoi que cela désigne, dans le futur. Mais l’« Ukraine », pour certains simplement « l’Ukraine » est finie. Elle est morte. Plus vite les pro-ukrainiens l’acceptent, plus de vies seront sauvées, plus rapidement ils découvriront ce que ‘Ukraine’ est, après tout, et ils commenceront à la construire au lieu de détruire l’ancienne Ukraine.


Merci pour la traduction Maria Oussenko!

The Odessa Massacre – a Personal Tribute

Graham Phillips

I can’t pretend that my reaction towards the Odessa massacre didn’t come from the heart. I’d lived there for almost a year before the massacre of May 2nd 2014, in which pro-Ukraine activists burned alive a number of pro-Russia activists eyewitnesses report as over a hundred. Written numerous articles in raptures about the wonders of the southern coastal city. Taken any number of photos showing my love for the place I’d chosen to come to, call home.



I remember things really starting in Odessa, March 2014. Peaceful demonstrations, here thousands marching for referendum –

That hope that proceedings could be resolved peacefully increasingly in March giving way to fears that would be far from the case, as each passing week in Odessa escalated –

I was away for May 2nd, already reporting in Slavyansk, however given my attendance at actions in Odessa, knew many who were killed in that inferno. A very interesting documentary on the tragic events of May 2nd here –

Before getting the call to come east, in early April 2014, you could have found me wandering around Odessa. I worked as a full-time journalist in my time in Kiev, on staff at a magazine along with a good career in freelancing. I knew that moving to Odessa would mean less journalism work, in the short term, but felt that long term, something would come of the inspiration of Odessa, which had inspired writers from Isaac Babel to Ilf and Petrov. I worked mostly as an English teacher, started a blog, used to just go out with my video camera and have fun. You could find me filming concerts –

Cycling about –

Just walking the streets, of the city founded by order of Catherine the Great

But after March 3rd, and an action at an administrative building in the city, it was clear Odessa3something had stirred in the city which had, until that point, mostly sat out Euromaidan. I was along from that day, photographing and filming events, on both the pro-Russia and pro-Ukraine sides.

On the ‘pro-Russia’ side, I knew these people. Odessites, extremely unhappy with the current situation in Ukraine – an unelected Kiev government passing legislation many saw a direct attack on their culture, way of life. They were, as you can see here, normal, Odessa citizens – from my experience of them, on a personal level, good people. Natives of Odessa, proud of their city, a ‘hero city’, their culture, a great one, and rich history.

Of course, as the situation escalated, there were more militant members of the Odessa, pro-Russia side, as there were on the pro-Ukraine side. Yet it must be said that at the demos in Odessa I attended, it was the pro-Ukrainians who came bearing weapons –

Yet, what happened on the evening of May 2nd, with reports of 42 to even over 100 of the ‘pro-Russia’ side burned alive by pro-Ukrainians, in the Trade Union building on Odessa’s Central ‘Kulikovo Pole’ marked a seismic shift in the situation. One from which there was no return, nor could be. It was a day which changed the mood, the stakes, the whole landscape of a situation which quickly spilled into all-out civil war. Just a week later, another large city by the sea, Mariupol, witnessed its own tragedy, when Ukrainian forces entered the city, opening fire on civilians.

OdessamanIn Odessa on May 2nd, true, some peaceful pro-Ukrainians tried to assist their countrymen as they perished in a building which had been their base, their gathering
place, for months. But more looked on, chanting pro-Ukrainian songs, posing for photos even. Some of those, formerly peaceful pro-Ukrainian activists, even made, threw Molotov cocktails, with then several who managed to escape incineration by leaping from windows reported as beaten to death on the ground below. Others, shot from the ground, at least escaped the agony of death by incineration.

Photos from here – 

Odessa may 2 2014 1

Odessa molotovs

Odessa May 2 2014

It’s unforgivable. On a human level, never mind as a journalist, it’s a pain which pierces my soul to think of those people, those I’d seen at demonstrations, including young girls, young men, middle-aged and older men, and women, perishing in such a barbaric way. Yet perhaps just as shocking, the true callousness of the Ukrainian government Odessa3and media – accusing them variously of being ‘Russian terrorists’, ‘Russians’ (actually, they were all, or almost all, native Odessites). The gloating. And then the memes, of burning colorado beetles. Of barbeque sauce. I won’t post them here, even link to them.

On May 2nd 2014, the Ukrainian side lost some of the key things you need to be a country. Something you need to be a person. Compassion. Humanity. Heart. The year since have seen Ukrainian powers do everything to prevent a proper investigation, and then blame it on ‘strong wind‘, an Odessa victimegregious mockery to those slain. Due to my being deported and banned from the country, the ongoing reign of terror against ‘opposition’ figures, I’ve not yet been able to return to Odessa to pay my tribute.

I’ll be back one day, for sure, to pay my tribute to those who stood against the fascism of this new, post-Euromaidan Ukraine are as one with the city of Odessa, the city they came from, the city they died in – proud, defiant, glorious.


Adapted, updated from my original article of last May 6th, here.

10 Gründe, die Ukraine tot ist

UkrflagEs ist schwer das zu sagen und das ist traurig für die von uns, die die Ukraine gern hatten, wie ich – ich lebte mehr als zwei Jahre dort vor dem Krieg – das was ein Land, das ich sehr gern hatte, aber die post-Euromaidan Ukraine ist tot. Und hier ist warum –

1 – Wenn es keine Rechtsordnung gibt, ist das kein Land, ist das ein gescheiterter Staat – die jüngste Mordserie unter denen, die als Regimegegner in der Ukraine galten, wird nicht nur mit dem Absehen von der Strafverfolgung, sondern auch mit der offiziellen Befürwortung begleitet – die Polizei in der Ukraine wird in facto der Terrorgruppe Pravy Sektor untergeordnet. Und das ist nur der Anfang von einer langen Liste. Es gibt gar keine Rechtsordnung in der post-Euromaidan Ukraine.

2 – Wenn es keine Demokratie gibt, ist das kein Land. Das ist ein Bananenstaat. Am 22. Februar 2014 hat Euromaidan nicht nur einen demokratisch ausgewählten Präsidenten, sondern auch eine demokratisch ausgewählte Regierung vertrieben. Es
dauerte 3 Monate bis zu den Wahlen des neuen Präsidenten und 8 Monate bis zu einem neuen Parlament.

dmitryyaroshAber das war schon viel zu spät, ungeachtet ihrer weniger als 5% bei den Parlamentswahlen, wurden die Extremisten bereits zu einer beeinflussenden Gewalt – die Neonazi-Partei Swoboda sitzt noch immer im ukrainischen Parlament und sendet regelmäßig Kämpfer an die Front.

Dmitry Yarosch, Führer der Neonazi-Terrorgruppe Pravy Sektor, links, der weniger als 1% Stimmen bei den Präsidentenwahlen erhalten hat, von Interpol gesucht, ist jetzt ein offizieller ukrainischer Militärberater.

3 – Es wird nie wieder Frieden in der Ukraine geben. Das ist jetzt schon die Vergangenheit und die Zukunft der gewaltsamen Revolution. Der Maidan hat den
Präzedenzfall geschafft, seinen Präsidenten durch die gewaltsame Revolution an die Macht gebracht zu haben. Jedoch bestand Maidan aus verschiedenen Fraktionen und Nazi Azov1weit nicht jede von denen unterstützt den Präsidenten.

In facto erklärte das Neonazi-Bataillon Asow (rechts) mehrmals seine Bereitschaft zu einem «neuen Maidan», sowie seine Absicht «den Kampf von Donbass nach Kiew zu bringen». Sogar die generell pro-Kiewer «Moscow Times» schrieb über die Möglichkeit des neuen Maidans.

Der Maidan hat die Konditionen für die institutionelle Vernichtung der Demokratie in der Ukraine geschafft – ein paar Tausend Extremisten, und die mit den patriotischen Slogans übertölpelte Menge in Zentrum Kiew kann die beliebige Regierung gewaltsam absetzen. Der Präsident der Ukraine Poroschenko weiß das und macht alles Mögliche um die Radikalen zu befriedigen. Jede objektive Person weiß, dass trotz alle Mühe, wird es nie wieder den Frieden in der post-Euromaidan Ukraine geben.

Crimea4 – Die Krim, einmal ein goldenes Gebiet des Landes, wird nach dem abgehaltenen Unabhängigkeitsreferendum nicht mehr zur Ukraine zurückkehren. Sogar die Bundeskanzlerin Angela Merkel hat in ihrer letzten Erklärung festgestellt «wir werden das nicht vergessen» (aber wir werden nichts damit tun).

Ein Land, das einmal seinen Teil verloren hat, ist nicht mehr dasselbe Land.

5 – Die Donezker und Lugansker Volksrepubliken werden nie mehr wiedergewonnen. Die ukrainischen Truppen haben seit Juli 2014 keinen Grundstück erobert, nur verloren sie ihre Gebiete. Die Streitkräfte von DVR und LVR haben sich inzwischen vereinigt und im Falle von jeder Verlegung, werden dann den größeren Teil von Donbass nehmen.

Fullscreen capture 18042015 231746.bmpMomentan steht ca. 1/3 des Donbass-Gebietes mit 80% von dem ganzen Kohlenabbau der Ukraine unter Kontrolle der beiden Volksrepubliken. Die Kohle wird aber von der DVR und LVR nicht mehr nach der Ukraine geliefert, dabei ist die industrielle Produktion auf dem restlichen Teil des ehemaligen Industriezentrums Donbass fast vollständig eingestellt.

Die DVR und LVR haben ein Referendum abgehalten und für die Unabhängigkeit von der Ukraine gestimmt. Die Mehrheit im von der Ukraine okkupierten Donbass stimmte für die Unabhängigkeit. Inzwischen kümmert sich die Ukraine selbst immer weniger um «die Rückkehr» der Gebiete von DVR und LVR, und ist immer mehr ambivalent drinnen auf Grund des 6. Punktes

6 – Übliches Leben ist fast unmöglich in der Ukraine. Die Inflation in der Ukraine beträgt 272%, die Hrywna verlor im Wert mehr als 40%. Inflation ist gestiegen, Fullscreen capture 19042015 102426.bmpEinkommen gesunken, die Unternehmen in der ganzen Ukraine werden geschlossen. Kurz gesagt haben die Leute in der Ukraine kein Geld mehr – im Vergleich zum Vorjahr war das Absatzvolumen von neuen Fahrzeugen um 67% und das Produktionsvolumen von Fahrzeugen um 96% gesunken, 46 Banken hatten sich im vorigen Jahr bankrott erklärt.

Was geht das ewige Problem der Ukraine – die Korruption an, deren Beseitigung das Ziel des Maidans war, so ist die Lage hier viel schlimmer als früher geworden.

UkraineDie Anzahl der in den Gefechten im Donbass getöteten ukrainischen Soldaten wurde als über 20.000 im letzten August eingeschätzt. Ich habe die Leichen von vielen ukrainischen Soldaten gesehen, wie viele von denen wurden identifiziert? Weniger als ein Viertel. In der ganzen Ukraine herrscht die äußerste Armut, Hyperinflation, Arbeitslosigkeit. Die Angehörigen sind entweder verreist, oder wurden unter Waffe gerufen im Donbass zu kämpfen und dann vermisst, deren Schicksal weiß niemand mehr. Es ist nicht mehr gut in der Ukraine.

7 – Die Staatsschuld der Ukraine liegt über $80 Mrd. und wird bald $100 Mrd. übersteigen, was 100% der sinkenden BIP beträgt. Die versprochenen $17,5 Mrd. aus dem aktuellen IMF-Hilfsprogramm sind nur ein Tropfen auf den heißen Stein. 2014 war die ukrainische Wirtschaft wenigstens um 7.5% geschrumpft.

Ukraine businessDie Schätzungen für das laufende Jahr liegen bei 6% bis über 20%. Während die europäische Regierung die Unterstützung verspricht, verließt das europäische Business massenhaft den ukrainischen Markt. Mehr als 600 deutsche Unternehmen, die in der Ukraine handelten, tragen jetzt die Schäden infolge des Marktaustritts.

Das Handelsvolumen mit Rußland, das bisher der wichtigste Partner bei Ausfuhr bzw. Einfuhr war, verringerte sich aus naheliegenden Gründen, die Wirtschaft der Ukraine ist ruiniert und geht weiter herunter.

8 – Selbst der Inhalt der Bezeichnung «die Ukraine» hat sich geändert – schlag` einfach in Google die Ukraine im 2011, 2012 und 2015 nach –

Fullscreen capture 18042015 224657.bmp

Fullscreen capture 18042015 224636.bmp

Fullscreen capture 18042015 224612.bmp

Die Ukraine wird jetzt mit Blut, Tot, Krieg assoziiert. Die ukrainische Flagge ist jetzt assoziativ mit den blutigen Geschehnissen in Odessa und Mariupol, mit den ununterbrochenen Beschüssen von Donbass-Wohnvierteln verbunden. Die Perzeption, Identifikation, Definition «der Ukraine» haben sich für immer gändert.

  1. Es gibt keinen, der die Ukraine wieder vereinigen könnte. Es gibt keine politische Persönlichkeit für die Vereinigung des Landes in den ehemaligen Grenzen. Keine von den in Kiew ausgewählten oder ernannten Personen kann in den unabhängigen UkraineGebieten unterstützt werden, weil die mit Kiew verbunden ist. Kein Staatsmann wird in diesen Gebieten auf der Plattform «der vereinigten Ukraine» ausgewählt.

In einfachen Worten gibt es keinen, wer die Ukraine wieder vereinigen kann.

10. Es wird zukünftig eine «Ukraine» geben. Aber jene «Ukraine» ist zum Ende gekommen. Die ist tot. Je schneller die pro-Ukrainer das wahrnehmen, desto mehr Menschenleben werden erhalten und desto schneller können sie begreifen, was und wo jetzt «die Ukraine» ist, und starten dann die aufzubauen, statt die ehemalige Ukraine zu zerstören.


Vielen Dank an Natalia für die deutsche Übersetzung!

10 разлога зашто је Украјина мртва

212820Колико год да је тешко рећи, колико год да је тужно за нас који смо волели Украјину, као што сам ја волео Украјину – преко 2 године које сам тамо провео пре рата, била је то земља која ми је била веома драга – али после Евромајдана, Украјина је мртва. Ево и зашто:

1 – Ако нема закона, то није држава, то је пропала држава. Скорашњи талас убистава свакога за кога се мисли да је „против режима“ у Украјини, уз који иде не само огроман неуспех истраге, већ и званично одобравање одговорних за та убиства, већ и чињеница да се полиција у Украјини приклања терористичкој групи „Десни Сектор“. То је само почетак дуге листе. У украјини више не постоји закон.

2 – Ако нема демократије, то није држава, то је банана држава. 22. фебруара 2014. године Евромајдан је избацио не само демократски изабраног председника, већ и dmitryyaroshдемократски изабрану владу. Чекали су три месеца пре него што су расписали нове председничке изборе, осам месеци пре парламентарних.

До тада, већ прекасно, екстремистички елемент је већ узео удела ван сваке изборне контроле – неонацистичка партија „Свобода“, упркос освајању мање од 5% на парламентарним изборима, и даље седе у Украјинском парламенту и редовно шаљу борце на фронт. Лидер ненацистичке терористичке групе Десни Сектор, Димитри Јарош, који је добио мање од 1% на председничким изборима, који је и даље на Интерполовој потерници, сада је званични помоћник у Украјинској војсци.

3 – Никада неће бити мира у Украјини. Сада постоји историја и будућност у насилној револуцији. Мајдан је направио преседан, и поставио свог председника насилном револуцијом. Али мајдан је био састављен од многих фракција и далеко Nazi Azov1од тога да су све оне подржавале председника. Шта више, Украјински неонацистички Батаљон Азов (десно), је у више наврата изразио намеру за „новим Мајданом“ и жељу да пренесу борбу из Донбаса у Кијев. Чак и генерално про-Кијевски „Московски Тајмс“ је писао о вероватноћи новог Мајдана.

Мајдан је поставио услове за инстуционализовано рушење демократије у Украјини – пар хиљада екстремиста, и маса којој се лако подвали патриотским слоганима, у центру Кијева може да, насилно, свргне било коју владу.  Украјински председник Порошенко то зна и ради све што може да смири радикалне елементе. Свака објективна особа зна да без обзира на све никад неће бити мира у пост-Евромајданској Украјини.

Crimea4 – Крим, једном златна територија земље, одржала је референдум да се одвоји од Украјине и никада се неће вратити украјини. Чак је и немачки канцелар Ангела Меркел то признала њеном скорашњом изјавом “нећемо заборавити” (али нећемо ништа да урадимо поводом тога). Једном када држава изгуби део своје територије то више није иста држава.

5 – Доњецк и Луганска Народна Република се никад неће вратити. Украјинске снаге нису освојили нимало територије још од јула 2014., само су је губили. Снаге ДНР и ЛНР су консолидовале линије и ако буде померања то ће бити само да се Fullscreen capture 18042015 231746.bmpзаузме још територије Донбаса. Тренутно држе око 1/3 региона који је производио 80% угља у Украјини, који ДНР и ЛНР више не дају Украјини, док је индустријска производња у остатку некадашњег индустријског срца Донбаса углавном стопирана.

ДНР и ЛНР су одржале референдум и изборе, да себе отцепе од Украјине. Већи део Донбаса који је под Украјинском контролом је гласао за отцепљење. За то време људи широм Украјине постају мање забринути за „освајање“ територије ДНР и ЛНР а више амбивалентни према Украјини због тачке 6 нашег текста.

6 – Нормалан живот у Украјини је готово немогућ. Инфлација у Украјини је Fullscreen capture 19042015 102426.bmp272%, вредност гривне је мање од 40% него што је била. Инфлација је скочила, плате су се срозале, фирме широм Украјине су затворене. Укратко, људи у украјини више немају пара –продаја нових аутомобила пала је 67% у односу на прошлу годину, производња аутомобила пала је за 96%, 46 банака је огласило да нису солвентне у прошлој години.

Што се тиче војника погинулих у акцији у Донбасу, извори процењују тај број на преко 20 000 прошлог августа . Видео сам тела десетина украјинских војника од којих је мање од четвртине индентификовано. Широм Украјине: екстремно сиромаштво, хипер инфлација, незапосленост, родбина која је мобилисана или добровољно отишла да се бори у Донбасу и заувек нестала и чија судбина никада неће бити позната. Више не постоји нормалан живот у Украјини.

7 – Дуг Украјине је преко 80 милијарди долара – ускоро ће достићи 100 Ukraine businessмилијарди долара што је 100% БДП-а који је у паду. Скоро договорена помоћ ММФ-а у вредности од 17,5 милијарди долара ће бити само загребати површину.  Украјинска економија се смањила 7,5% по конзервативним проценама у 2014. Процене за ову годину варирају између 6% до преко 20%. Европске владе обећавају помоћ док се у међувремену европске фирме масовно повлаче. Стотине су већ напустиле украјинско тржиште, већина од преко 600 немачких фирми које послују у Украјини обављају ревизије о повлачењу са тржишта.

Трговина са највећим увозно-извозним партнером Русијом је разумљиво десеткована и украјинска економија је погођена и углавном тоне.

8 – Цео појам „Украјина“ се променио – само погледајте резултате у гуглу када у претрагу унесете појам Украјина, из 2011, 2012. и 2015 –

Fullscreen capture 18042015 224657.bmp

Fullscreen capture 18042015 224636.bmp

Fullscreen capture 18042015 224612.bmp

Украјина се данас повезује са смрћу, крви и ратом. Крв се повезује са украјинском заставом од војне пуцњаве у Одеси и Маријупољу, до бесомучног војног гранатирања цивилних циљева у Донбасу. Перцепција, идентитет и сама дефиниција речи „Украјина“ се заувек променио.

9 – Не постоји нико ко би поново учинио Украјину целином.

Не постоји политичка фигура која би ујединила бившу земљу. Нико ко би био Ukraineизабран и постављен у Кијеву не би могао да добије подршку региона који су се одвојили самом чињеницом што су били повезани са Кијевом. Ни једна политичка фигура не би билаизабрана у тим отцепљеним регионима на основу платформе о „уједињенној Украјини“. Једноставно не постоји нико ко би поново ујединио Украјину.

10 – Постојаће „Украјина“ у будућности, ма шта она представљала. Али Украјина као раније позната Украјина је завршила. Мртва је. Што пре про-Украјинци то прихвате, више живота ће бити спашено, и пре ће да крену да граде своју Украјину а не да руше ону стару.

Хвала вам Горана Ивковића за превод!

Моя реакция на огромной реакция на мои “Украина умерла” статья

Бурная реакция на мою статью “10 Причин того, почему Украина мертва” была опубликована в десятках статьях газет , в том числе и сегодня в Комсомольской Правде.

Эта “новая” Украина, если честно, напоминает мне фильм “Кладбище домашних Novorossiyaживотных”. Лучше дать ей умереть, чем эта” реанимация”! Я искренне считаю, что страна, которую я когда-то очень полюбил, превратилась в чудовище.

Я считаю, что у Новороссии прекрасное, светлое будущее.

Но я также предпочел бы, чтобы этого всего не происходило.Что бы никто не Od1погиб, что бы никто не был ранен. Что бы я жил в Одессе, катался на велосипеде, изучал русский язык, смотрел футбол “Черноморец”, ходил в местный караоке-клуб, езздил в Николаев по выходным.

Но другие люди на “Евромайдане” решили иначе. Жаль что эти люди теперь не могут признать, что они убили свою страну – Украину.

1Od2И я ‘известный журналист. Это нормально. Честно говоря, быть военным корреспондентом – весьма захватывающе! Но, если бы я был обыкновенным журналистом и блоггером, это тоже было бы хорошо – моя “известность” не стоит ни одного раненого человека в Донбассе.

Я хочу мира. Пусть “Украина” будет – Львов, Тернополь и все желающие этого области . Я бы не поехал скорее всего туда, но пусть они будут. Но заставлять другие города – Одессу, Харьков, Николаев, Славянск и прочие., быть частью мертвой страны, и наказывать ДНР и ЛНР за то, что они покинули мертвую страну, это все не правильно – это просто жесть!


Спасибо большое Светя и Ира за помощь!